Старобългарски речник
похвалт сѧ 
похвалт сѧ -похвалѭ сѧ -похвалш сѧ св Похваля се, изпълня се с гордост, възгордея се (н)е похва(л)[...] ка плътъ (прѣ)д. Е 17а 18 похвалѩтъ сѩ тобоѭ любѩщіімѩ твое СП 5.12 Възвелича се, издигна се. вълѣꙁъша же вь темнцѫ славьꙗста ба. ꙗко прѣбꙑста въ мꙙ хрстово беꙁ врѣда.  не похвал сꙙ. о н҄ею врагъ С 139.14 Е СП С Гр καυχάομαι κρατέω Вж. при похвалт Нвб