Старобългарски речник
мъножт сѧ 
мъножт сѧ -мъножѫ сѧ -мъножш сѧ несв 1. Умножавам се, увеличавам се отъ вꙿсѣхъ ѹбо хран сѧ. ѡтъ нхъже въходтъ грѣховънаа съмрътъ. любодѣане. мьже стꙑн тѣлесънаа сꙿкврънтъ сѧ. нестотꙑ. еѭже скврънене тѣлѹ множтꙿ сѧ СЕ 89а 12  странꙿнї множаахѫ сꙙ к н҄емѹ. добрꙑѧ рад вон҄ꙙ мен го С 549.12 тѣмꙿже вѣрн беслъноѭ радостьѭ обьѧт. молꙗахѫ множт сꙙ с н҄м крьстꙗньскѹѹмѹ справьню С 541.8 тъгда вдѣвъ саторннъ божѭ благодѣтѭ множꙙштѫ сꙙ братѭ. многѫ мꙑ любьве къ рабѹ божю. отъдастъ мѹ вьсе то село С 207.2 2. Размножавам се, множа се растіте сѧ ꙇ множіте сѧ. ꙇ сплъніте ꙁемлѫ К 8а 2 Изч СЕ К С Гр αὐξάνομαι πληϑύνομαι множт сѧ множіт сѧ Вж. при мъножт Нвб