Старобългарски речник
кротъко 
кротъко нареч Кротко, търпеливо, смирено пръвое кротъко младѣнці хвалмъ К 1b 4 кротъко ꙗв сꙙ къ свꙙтлштѹ С 248.13 ѹждаахѫ сꙙ вьс трьпѣню сѹсовѹ. вдꙙште  кротъко трьпꙙшта. лобъꙁанꙗ блѫдьньска С 392.24 кротъко бесѣдѹѧ съкрꙑ непрꙗꙁнна дѣлесе мꙙ С 394.17 кротко же трьпꙙ клеветꙑ С 481.24 славьнꙑ цѣсарь.  пргвожденъ бꙑстъ на дрѣвѣ ... вьсѣм слам агг҄ельскам покланꙗнь премьѧ. с ѹбо кротъко подъѧтъ же  пострада С 482.2 тако кротъко обꙑе  мелꙗаше С 565.9 Изч К С Гр ἐπιεικῶς προσηνῶς πραέως ἀνεξικάκως πραΰς кротко Вж. при кротъкъ Нвб