Старобългарски речник
аньг҄е
аньг҄е
-ꙗ
м
ЛИ
Ангей, един от дванадесетте малки пророци
аллѹнѣ. анћеѹ ꙇ ꙁахарꙇ
СП
145 огл
аллѣлѹнѣ. (а) анћеѹ ꙇ ꙁахарꙇ
СП
146 огл
аллѹнѣ. аєћеѹ. ꙇ (ꙁахарꙇ)
СП
148 огл
Изч
СП
Гр
’Αγγαῖος
анће
аєће