Старобългарски речник
ѹдт сѧ 
ѹдт сѧ -ѹждѫ сѧ -ѹдш сѧ несв св Чудя се, учудвам се, удивлявам се ꙇ бѣшѧ людье ждѫще ꙁахарѩ. ꙇ юждаахѫ сѧ еже къшнѣаше тъ въ цръкъве М Лк 1.21 З А слъшавъ же се съ юд сѧ емѹ. ꙇ обраштъ сѧ послѣдѹѭштѹмѹ народѹ рее ... н вꙑꙁл толкоѩ вѣрꙑ (не) обрѣтъ М Лк 7.9 З А СК тъгда ѹдвъша сꙙ.  поклонвъша сꙙ аб ꙁдоста.  сърѣтꙿша цѣсара съповѣдаста мѹ вьсе С 198.22 се слꙑшавъ архепскѹпъ ѹд сꙙ.  прꙁъва блаженаꙿго савѫ  глагола мѹ С 286.28 слꙑшавъше же то вльсв. онѣмѣшꙙ на много врѣмꙙ словесемъ го ѹдꙙште сꙙ С 266.23 М З А СК Б С Гр ϑαυμάζω ἄγαμαι ἐκπλήσσομαι юдт сѧ Нвб чудя се ОА ВА АК НТ Дюв НГер ЕтМл БТР АР ДА