Старобългарски речник
сѣмо 
сѣмо нареч Насам, тук, на това място како вьнде сѣмо. не мꙑ одеанѣ браъна М Мт 22.12 ЗI, А. Срв. СЕ 106b 17 првед м снъ тво сѣмо М Лк 9.41 З А ꙇ нштѧѩ  бѣдънꙑѩ  хромꙑѩ  слѣпꙑѩ въвед сѣмо М Лк 14.21 З А СК даждъ м сѭ водѫ. да н жѧждѫ н прхождѫ сѣмо поръпатъ М Йо 4.15 З А сего раді обратѩтъ сѩ люде моі сѣмо СП 72.10 не вѣровавъ же епскѹпъ. того рад посъла мꙙ сѣмо С 225.16 отъкѫдѹ пршла с сѣмо С 515.25 (п)рде отъцъ сꙗмо въ се мѣсто ... мѣсѧца октѹмврѣ БН сѣмо  овамо [онамо] ὧδε κἀκεῖσε, ὧδε καὶ ὧδε Тук и там, насам и натам, в различни посоки скрнѭ вдѣвъше ба носѧщѭ. сѣмо  овамо текошѧ СЕ 1b 4—5  всѫ тварь же вдѣ. сѣмо  онамо ꙁꙑбьѭштѫ сꙙ.  трепештѫштѫ. посрѣдѹ всꙙшта владꙑкѫ. трепештѫштхъ поꙁна С 426.28 сѣмо онамо τῇδε κἀκεῖσε Насамнатам, наоколо тъгда цѣсаръ ѹалъ въꙁбѣсвъ сꙙ. вьꙁьрѣвъ сѣмо онамо. вдѣ мѣсто нѣкако. акꙑ вапѫ сѫштѫ сꙙкꙿшѫ С 193.11 М З А СК СП СЕ С БН Гр ὧδε ἐνϑάδε ἐνταῦϑα сꙗмо Нвб сямо остар ВА НГер ЕтМл сам ’насам’ диал ЕтМл Срв [на]сам