Старобългарски речник
съмѣст сѧ 
съмѣст сѧ -съмѣшѫ сѧ -съмѣсш сѧ св Смеся се, разбъркам се [образно] не потрѣбішѩ ѩꙁꙑкъ ѩже рее гь імъ.  съмѣсішѩ сѩ съ ѩꙁꙑкꙑ.  навꙑкѫ дѣла іхъ СП 105.35  вьꙁде на небеса  сѣде о деснѫѭ отꙿца. съ пльтѭ сьмѣсвъшѫѭ сѧ съ бжмъ словомъ С 11.26—27 Изч СП С Гр μείγνυμαι ἑνόομαι сьмѣст сѧ съмѣсіт сѩ Вж. при съмѣст Нвб