Старобългарски речник
скопт сѧ 
скопт сѧ -скоплѭ сѧ -скопш сѧ св скопт сѧ самъ εὖνουχίζω ἐμαυτόν Скопя се, стана скопец сѫтъ скопьц же скопш сꙙ сам цѣсарьствꙗ рад небесьнааго С 371.2 Изч С Нвб скопя [се], скопявам [се] ОА ВА Бот Дюв НГер ЕтМл БТР АР ДА