Старобългарски речник
прѣселт сѧ 
прѣселт сѧ -прѣселѭ сѧ -прѣселш сѧ св Отстъпя от позицията си, поколебая се, откажа се [прен.] не бѹ лі повінетъ сѩ дша моѣ. отъ того бо спнье мое. їбо тъ бъ моі сплъ моі. ꙁастѫпьнікъ моі не подвжѫ сѩ пае ... бо тъ бъ моі сплъ моі. ꙁастѫпьнікъ моі не прѣселѭ сѩ СП 61.7 Изч СП Гр μεταναστεύω Вж. при прѣселт Нвб