Старобългарски речник
прѣмѫждрꙗт сѧ 
прѣмѫждрꙗт сѧ -прѣмѫждрꙗѭ сѧ -прѣмѫждрꙗш сѧ несв Умувам прекалено, философствам, мъдрувам вовода рее. мѹже хоштеш богѹ тъьѭ жьр.  їꙁбѫд насъ. не бо с прꙁъванъ прѣмѫждрат сꙙ С 21.24 Изч С Гр φιλοσοφέω прѣмѫждрат сꙙ Нвб Срв премъдря се, премъдрям се диал ОА ДА