Старобългарски речник
прѣд 
прѣд нареч 1. Отпред, на предно място ⷳ҇ в пⷦ҇ѧ веⷦ҇лі прѣд А 104с 14 ⷳ҇ декⷠ҇ б҃ ҃ꙇ прѣді А 123a 26 2. Напред, нататък ꙇ се рекъ дѣаше прѣд въсходѧ въ мъ М Лк 19.28 З прѣд вест Отведа, заведа анупатъ же повелѣ  прѣд вест вь к҄есарѭ. въшъдъ же анупатъ въ градъ на ѹтрꙗ пожръ бѣсомъ С 112.25 прѣд вдѣт προοράω Предвиждам, предсказвам с пророкъ ꙁдалеа глаголааше прѣд вдꙙ. слѹхомъ слꙑшатꙿ  не раꙁѹмѣѭтъ С 334.20 прѣд ꙁьрѣт προοράομαι Съзирам, виждам прѣдіꙁърѣхъ гѣ прѣдо мъноѭ вꙑнѫ. ѣко о деснѫ мене естъ да сѩ не подвіжѫ СП 15.8 прѣд т προπορεύομαι, πρόειμι [προϊέναι] Вървя отпред, предшествам ѡгнь прѣдъ німь прѣді ідетъ і попалтъ окръ врагꙑ его СП 96.3 ꙗко нѣкоторꙑ доб вонъ пъваѧ своѭ слоѭ. на сьнт ратьнкъ. прѣд дꙑ грьдѣ на ратьнкꙑ С 105.13 прѣд лежат a) πρόκειμαι Лежа отпред, намирам се отпред къ жрьтвѣ прходш грьдѣ  стѣ. ѹбо сꙙ съкаꙁанꙗ того прноса. ꙁаколень прѣд леж хсъ. того дѣлма ꙁакланъ бꙑстъ  пото С 422.1 прѣд лежѧ a) προκείμενος Предложен, приготвен сце можемъ пространо насꙑтт сꙙ прѣд лежꙙштꙙѧ трепеꙁꙑ С 424.4 b) прѣд лежѧщаꙗ ср мн τὰ προκείμενα Приготвените [предложените неща] [за евхаристията] се м стъ пльть рее. се слово прѣд лежꙙштаꙗ ѹстраꙗе С 420.20 прѣд малꙑ Преди малко, неотдавна слѣпъ сꙑ  къ слѣпомъ прлежꙙ. слѣпꙑ надеждꙙ маш. гоже бо прѣді малꙑ вдѣаше млатꙑ ковома.  брадъвѭ тешема С 161.28 прѣд полагат προβάλλω Предлагам, поднасям с къ ждомъ глагол҄ѫ. лма мьнꙙтъ сꙙ пасхѫ творꙙште. лма ѹмомъ стꙑдькомъ. опрѣснькꙑ прѣд полагаѭтъ. же прсно необрѣꙁанꙑ срьдьц. како повѣждъ м пасхѫ творш. ѡ ждовне С 418.11 прѣд положт ьто [есо] παρατίϑημι Предпочета нещо пред нещо друго нъ добро вь врѣмꙙ алъбꙑ. покаанꙗ прѣд положт цѣльбꙑ. твохъ блꙙд ѡ ловѣне С 358.24 прѣд поставт προτίϑημι Предложа, поднеса въ стнѫ тѫжѫ ѹжастѭ сꙑ ѹдръжмꙿ. како насꙑштѫ жꙙждѫ вашего любослꙑшанꙗ. кѫѭ прѣд поставьѭ словес трепеꙁѫ. ꙿто бѫдѫ люд селкꙑ гостꙙ С 424.18 прѣд прнест προσκομίζω Допринеса, спомогна вда смоковьнааго отъ многꙑхъ съкаꙁано. ꙗкоже мьнѣ сꙙ мьнтъ. нъ не по істнѣ. обае прѣжде варвъшхъ вамъ бесѣдѹмъ съкаꙁанꙗ.  о н҄емьже мꙑ трѹдл сꙙ. прѣд прнесемъ. бѣдно бо раꙁѹмѣт. въ повѣст псменьнѣ лежꙙ ѹмъ С 345.17—18 прѣд стоꙗт προΐσταμαι Предстоя; предхождам не маш л ою свою прореенааго сьвѣдѣтелꙗ. нѣс л же прорцамо слꙑшалъ. то же прѣд стоѧште вдш. нѣ л кѹпно съ словесꙑ дѣло пршъло С 337.10 прѣд сꙑ ὁ ἔμροσϑεν Който следва, следващ повелѣ же вьсѣмъ анѳупатъ прѣдът. къ прѣд сѫшт вьс глагол҄емѣ. серѹкомнъ. тѹ бо капшта многа бѣахѫ поставьна С 117.10 прѣд тещ προτρέχω εἰς τὸ ἔμπροσϑεν Затека се, втурна се напред ꙇ скааше вдѣт са къто естъ. ꙇ не можааше народомъ. ѣко тѣло(б)мъ малъ бѣ.  прѣд текъ въꙁлѣꙁе на сѵкоморѭ. да вдтъ і. ѣко тѫдѣ хотѣаше мнѫт М Лк 19.4 З М З А СП С Гр ἔμπροσϑεν прѣді Нвб преди ОА ВА АК НТ Дюв НГер ЕтМл БТР АР