Старобългарски речник
просмьꙗт сѧ 
просмьꙗт сѧ -просмѣѭ сѧ -просмѣш сѧ св Засмея се, започна да се смея  повелѣ аурлꙗнъ првест стѫѭ ѹлꙗнѭ.  пршедъш  къ съдїштꙋ. вдѣвъ ѭ паулъ спльн сꙙ радост  просмꙗ сꙙ С 4.30 Изч С Гр γελάω просмꙗт сѧ Нвб просмея се диал НГер ДА