Старобългарски речник
	поко 
	
		поко
		
			-ꙗ
			м
		
	
	
		1. Покой, спокойствие, успокоение
		
			обрѧщете поко дшамъ вашмъ
			
				М
				Мт 11.29
			
			
				З,
				А, СК.Срв. СЕ 89b 17
			
			
				СЕ97b
				21
			
			
				СЕ98а
				11
			
		
		
			дхъ ꙇꙁдетъ отъ лвка. прѣходтъ скоꙁѣ беꙁдънаа (!) мѣста. ꙇштѧ покоѣ
			
				М
				Мт 12.43
			
			
				З.Срв.
				Лк 11.24
			
			
				М
			
			
				З
			
		
		
			ѡбрат сѩ дше моѣ въ покої твої
			
				СП
				114.6
			
		
		
			ѹготовт сѧ отъселѣ. не на поко. н на пщѭ
			
				СЕ
				90а 16
			
		
		
			помловат раба ... ѹсънѫвъшааго вь легъкꙑ поко
			
				СЕ
				58b 23
			
		
		
			да ѹже нкꙿдеже покоꙗ нкꙿдеже ослабьнꙗ
			
				С
				57.5
			
		
		
			да хѹдꙑѧ сеѧ нашеѧ жꙁн въ поко съврьшвъше. конецъ бе страха полꙋт
			
				С
				67.29
			
		
		
			н тамо покоꙗ полѹшꙙ
			
				С
				98.28
			
		
		Образно.
		
			тꙑ бо ес поко рабѹ твоемѹ хе бже нашъ
			
				СЕ
				57b 10
			
			
				Срв.
				СЕ58b 9
			
		
	
	
		2. Почивка, отдих
		
			ꙁведе нꙑ вь покоі
			
				СП
				65.12
			
		
		
			аште дамь сонъ ома моїма ... ї покої кротафома моїма
			
				СП
				131.4
			
		
		Място за почивка, покои.
		
			ѣко їꙁбъра гь сона. ї ꙁвол ї въ жлшті себѣ. се покої мої въ вѣкъ вѣка
			
				СП
				131.14
			
		
	
	
		3. Смърт, кончина
		
			мⷺца ноѩⷠ҇ в҃ꙇ҃ поко стааⷢ҇ оца наⷲ҇ оана ꙁлатоѹстааго
			
				А
				127а 9
			
		
		
			поко ісу навгнѹ
			
				Е
				20а 14
			
		
	
	
		
			М
		
		
			З
		
		
			А
		
		
			СК
		
		
			Е
		
		
			СП
		
		
			СЕ
		
		
			С
		
		
			ЗЛ
		
	
	
		Гр
		ἀνάπαυσις
		ἄνεσις
		κατάπαυσις
		ἀναψυχή
	
	
		покоі
	
	
		покої
	
	
		Нвб
		покой
		
			ОА
		
		
			ВА
		
		
			АК
		
		
			НГер
		
		
			ЕтМл
		
		
			БТР
		
		
			АР