Старобългарски речник
опрѣт сѧ 
опрѣт сѧ -опьрѫ сѧ -опьреш сѧ св Опра се със сила до нещо, наблегна, натисна ꙇ сънде дождъ  прдѫ рѣкꙑ  вьꙁвѣашѧ вѣтр  опьрѣшѧ сѧ храмнѣ то. ꙇ паде сѧ М Мт 7.27 З А онъ же рее сътворвъ молтвѫ брате отврьꙁ мѹ да вьлѣꙁетъ. ѫтръ бꙑвъ ꙁвѣрь.  ногама прѣд н҄ма опъръ сꙙ о стлъпъ С 558.28 Изч М З А С Гр προσκόπτω Нвб опра се ОА ВА НТ НГер ЕтМл БТР АР ДА Срв Опор МИ Опорския камик МИ Опорското кале МИ ЙЗ,МИПир