Старобългарски речник
намаꙗт 
намаꙗт -намаꙗѭ -намаꙗш несв Давам знак с глава [с очи], кимам насладшꙙ же сꙙ владꙑьска обраꙁа  гласа.  лактꙑ ѳомѫ потꙑкаахѫ  намаꙗахѫ ома. да тькмо не вѣштаахѫ брьвьм к немѹ С 502.17 Изч С Гр διανεύω Нвб Срв намахна, намахнам диал намахнувам диал НТ ЕтМл ДА