Старобългарски речник
котора 
котора -ꙑ ж Спор, препирня, кавга, караница  которѣ бꙑвъш междѹ господномъ вельбѫда.  господномъ н҄вꙑ С 218.4 та м глагол҄ѫштѹ хс сꙙ ав.  которѫ тѹ аб раꙁдрѣш С 511.6 Изч С Гр διάλεκτος μάχη Нвб Ø