Старобългарски речник
корт 
корт -корѭ -корш несв Коря, укорявам повѣждь м ѹбо ѡ ждовне. ꙿто сꙙ пророкꙑ велаш. а прорцамааго корш С 334.28—29 не премьѭ ьст беьстꙗ матера. аште владꙑкѫ корш мене раба како ѹвѣштаваш С 510.14 Изч С Гр βλασφημέω ὑβρίζω Нвб коря ОА АК НТ Дюв НГер ЕтМл МлБТР БТР АР ДА