Старобългарски речник
ꙁмѣнѣт сѧ 
ꙁмѣнѣт сѧ -ꙁмѣнѣѭ -сѧ -ꙁмѣнꙗш сѧ несв Преобразявам се, получавам друг облик, образ своѭ вльхвовънѫѭ хꙑтростѭ ꙁмѣнꙗѧ сꙙ. же претварѣше сꙙ овогда тѹромъ бꙑвъ. овогда же крлатамъ пꙿтцамъ подобꙙ сꙙ С 7.23 Изч С Гр ἀλλοιόομαι Нвб изменя се ОА ВА АК Бот Дюв МлБТР ЕтМл АР изменям се ОА ВА МлБТР АР