Старобългарски речник
ждеже 
ждеже нареч съюз 1. Въвежда подчинени определителни изречения, които се отнасят към съществителни, означаващи място: където ꙇ де пакꙑ на онъ полъ оръдана. на мѣсто ждеже бѣ оанъ прѣжде кръстѧ М Йо 10.40 їбо пьтіца обрѣте себѣ храмінѫ. ї грълца гнѣꙁдо себѣ їждеже положі пьтеньцѩ своѩ СП 83.4 оставшѧ  вь темнц ждеже ст бѣшꙙ блюдом С 64.18 блаженꙑ же шедъ на мѣсто ждеже бѣаше огнь раждъженъ С 142.25 аште хоштеш рьнецъ бꙑт. вьлѣꙁ вь обьшт манастꙑрь. ждеже вꙙште братѧ стъ С 170.4 вьꙁскааше мѣстъ црькъвштънꙑхъ. ждеже стоꙗше капште аполоново С 220.21 дѣвѣ въ цръкꙿвште ждеже стотъ богъ тво С 227.22 ѹкрасшꙙ мѣсто то. ждеже бѣ мѫенкъ пострадалъ С 236.24 сего рад мноꙁѣмъ наънъшемъ ѹ потока садт. ждеже  глѫбна ꙁемьѧ бѣ С 301.20 2. Въвежда подчинени обстоятелствени изречения за място: където ое ѩже далъ ес мънѣ. хоштѫ да ждеже есмъ аꙁъ  т бѫдѫтъ съ мъноѭ М Йо 17.24 дхъ ждеже хощетъ дꙑшетъ А Йо 3.8 вьсьжде сꙑ ждеже тꙙ кто помолтъ стнное цѣсарьство С 144.6 3. Въвежда подчинени изречения за време с отсянка на условие: когато, щом като жде же ѹбо недноже с сповѣдаетъ благое въ раꙁлѫен жлшть братѧ. рекъше лѣгальнць. протвьна же толка. еже раꙁлѫат с самѣмъ отъ себе  бъхъма нестроно ЗЛ IIб 16 ждеже аште ὅπου δ᾿ ἄν Където и [да бъде]; навсякъде, където ждеже аште да с. то прдѫ т вь сънѣ С 299.17—18 ждеже колжьдо ὅπου ἐάν Където и да е; навсякъде, където ꙇжде же колжьдо вьндете въ домъ. тѹ прѣбꙑваꙇте З Мк 6.10 ждеже ... тѹ ὅπου ἐάν ... ἐκεῖ Където ... там да ждеже отъвѣтъ сътвор тѹ  тѣло съконьано бꙑстъ С 61.26 М З А СП С ЗЛ Гр ὅπου ἔνϑα ὅϑεν οὗ ὡς ὁπότε їждеже ꙇжде же жде же Нвб Ø