Старобългарски речник
ꙁаꙁоръ 
ꙁаꙁоръ м Подозрение, недоверие того дѣлꙗ скорѣ въста. да не рекѫтъ сълъга  ѹкраденъ бꙑстъ. се бо грѣха не мѫтъ же скорѣ въстат. а же поꙁдѣ ꙁаꙁора бꙑ пльно С 443.24 нкꙿтоже отъ цѣсарь братъ адовъ ѹбѣжа ... н соломѡнъ прѣмѫдрꙑ. же ножемъ обл ꙁаꙁора лъжꙙ С 238.23 Изч С Гр ῾υποψία πόρνη Нвб зазор остар диал ВА Дюв НГер ЕтМл РБЕ ЕтБАН