Старобългарски речник
говѣнъ 
говѣнъ -ꙑ прил Богобоязлив, благочестив прлож емѹ вѣрѫ говѣнѫ. ꙇ ѹтвръд его въ страхъ тво СЕ 10а 9—10 говѣно жть εὐλάβεια Богобоязлив живот хранш л сѧ вь дѣвьствѣ. ꙇ цѣломѫдрь. ꙇ говѣнѣ жть СЕ 87а 14 Изч СЕ Гр εὐλάβεια Нвб Ø