Старобългарски речник
въсходт 
въсходт -въсхождѫ -въсходш несв 1. Отправям се, тръгвам към място, разположено по–високо бѣахѫ же на пѫт въсходѧще влмъ. ꙇ бѣ варѣѩ съ. ꙇ ѹжасаахѫ сѧ М Мк 10.32 З ѣко се въсходмъ влмъ. ꙇ снъ кскꙑ прѣданъ бѫдетъ архереомъ  кънжънкомъ М Мк 10.33 З А ꙇ егда бъⷭ҇і б҃ ꙇ҃ лѣтѣ. въсходѧштемъ ꙇмъ въ ілмъ по обꙑаю праꙁдьнка З Лк 2.42А се въсходмъ въ мъ.  съконьаѭтъ сѧ вьсѣ псана пркꙑ о снѣ лвѣсцѣмь М Лк 18.31 З Изкачвам се, възлизам.  въсходтъ патрархъ на амбонъ Е 30б 17—18 нъ въсходтъ на горѫ  тъ С 277.10 Връщам се; отивам отново там, откъдето съм излязъл. ꙁаѹтра рее въсходꙙ въ градъ їс С 348.15 Срв.С 348.20 С349.17, 21, 25 Образно.  се же послѣжде. аꙁъ же на вьрꙙжден лѣтъно въсхождѫ С 281.18 2. Издигам се, извисявам се глааше же  народомь. егда ѹꙁьрте облакъ въсходѧщь отъ ꙁападъ. абе глете ѣ(к)ко тѫа грѧдетъ.  бꙑваатъ тако М Лк 12.54 З аще ѹбо ѹꙁьрте сна ловскааго въсходѧща деже бѣ прѣжде М Йо 6.62А въсходѩтъ до небсъ ї нꙁъходѩтъ до беꙁденъ СП 106.26 вдѣхъ дꙑма ж н҄еѧ до нꙑн҄ѣшьнꙗго въсходꙙшта С 128.20 елма же ꙗв сꙙ правьдьно сльньце. стѣн҄ь прѣстааше ѹже. сльньцѹ въсходꙙштѹ съкрꙑтъ сꙙ стѣн҄ь С 417.28 3. Излизам [из река, вода и под.] ꙇ кръст сѧ отъ оана въ іорданѣ. ꙇ абье въсходѧ отъ водꙑ.  вдѣ раꙁводѧшта сѧ нбса М Мк 1.10 З 4. За растение — израствам ꙇ дрѹгое паде на ꙁем добрѣ. ꙇ даѣше плодъ въсходѧ  растꙑ М Мк 4.8  вдѣвъ старць лѣторасль благодарьствѣаше бога съ слъꙁам. ꙗже лѣторасль по малѹ на вꙑсотѫ въсходꙙшт доде до стропа С 300.22—23 5. Влизам някъде ї въсхождаше відѣтъ сѹе глаше. срдце его собьра беꙁаконенье себѣ. ї схождааше вонъ ї глаше СП 40.7 Образно.и рее мъ. то съмѫщен есте.  по то помъшенѣ въсходѧтъ въ срдца ваша А Лк 24.38 М З А СК Е СП С Гр ἀναβαίνω ἀνέρχομαι ἐπανέρχομαι ἐπανάγω ἀνατέλλω ἀνίσχω ἀνατρέχω προσπελάζω ἐγείρομαι εἰσπορεύομαι εἰσέρχομαι Нвб възхождам книж ОА ВА ЕтМл БТР АР РБЕ възходя св РБЕ