Старобългарски речник
блюст сѧ 
блюст сѧ -блюдѫ сѧ -блюдеш сѧ несв 1. Пазя се; внимавам да не се случи, да не стане нещо блюдѣте сѧ нктоже васъ да не прѣльсттъ М Мт 24.4 ЗI, А, СК. Срв. Мк 13.5 М, З;Лк 21.8 М З СК блюдѣте сѧ. къ комѹ прстѫпсте. блюдѣте сѧ кꙑѩ глꙑ слꙑшасте СЕ 97b 6, 7 блюд сѧ. ѣко нкътоже тебе нѫдтъ прт на сь обраꙁъ СЕ 96а 8 Срв. СЕ83а 20 блюд сꙙ да не простш го С 187.13 2. Пазя се, предпазвам се от някого или нещо блюдѣте сѧ отъ кваса фарсеска М Мт 16.6 З. Срв.Мк 8.15 М З блюдѣте сѧ отъ кънжьнкъ хотѧштхъ въ одѣанхъ ходт М Мк 12.38 З блюдѣте сѧ  хранте сѧ отъ вьсѣкого лхомьствѣ М Лк 12.15 З блюдѣте сѧ врага. да не нагꙑ сътвортъ вꙑ. ѣко адама СЕ 97b 8—9 М З А СК СЕ С Гр βλέπω ὁράω προσέχω παραφυλάσσομαι Вж. при блюст Нвб