Старобългарски речник
блсцат сѧ 
блсцат сѧ -блсцаѭ -сѧ -блсцащш сѧ несв Бляскам, блестя і бꙑстъ егда болѣаше сѧ вдѣне лце его но. ꙇ одѣне его блсцаѩ сѧ М Лк 9.29 З ѣко бо млън блсцаѭщ сѧ отъ подънебескꙑѩ. на подънебескѫѭ свѣттъ сѧ М Лк 17.24 З  коп блскаѭште сꙙ наведетъ С 336.7—8 Изч М З С Гр ἀστράπτω ἐξαστράπτω στίλβω блскат сѧ Нвб блистая [се] остар ВА блистая остар РРОДД Срв блестя, блещя ОА ВА МлБТР РБЕ ДА