Исторически речник
ѹтѣшат  [+]
VpgVpfar1sVpfar2sVpfar3sVpfar1pVpfar2p
ѹтѣшатѹтѣшаѭ, ѹтѣшаѫ, ѹтѣшаѧ, ѹтѣшаюѹтѣшаш, ѹтѣшаеш, ѹтѣшаашѹтѣшатъ, ѹтѣшаетъ, ѹтѣшаатъ, ѹтѣшать, ѹтѣшаеть, ѹтѣшаать, ѹтѣшат, ѹтѣшает, ѹтѣшаатѹтѣшамъ, ѹтѣшаемъ, ѹтѣшаамъ, ѹтѣшамь, ѹтѣшаемь, ѹтѣшаамь, ѹтѣшам, ѹтѣшаем, ѹтѣшаам, ѹтѣшамо, ѹтѣшаемо, ѹтѣшаамоѹтѣшате, ѹтѣшаете, ѹтѣшаате
Vpfar3pVpfar1uVpfar2uVpfar3uVpza2sVpza3s
ѹтѣшаѭтъ, ѹтѣшаѫтъ, ѹтѣшаѧтъ, ѹтѣшаютъ, ѹтѣшаѭть, ѹтѣшаѫть, ѹтѣшаѧть, ѹтѣшають, ѹтѣшаѭт, ѹтѣшаѫт, ѹтѣшаѧт, ѹтѣшаютѹтѣшавѣ, ѹтѣшаевѣ, ѹтѣшаавѣѹтѣшата, ѹтѣшаета, ѹтѣшаатаѹтѣшате, ѹтѣшаете, ѹтѣшаатеѹтѣшаѹтѣша
Vpza1pVpza2pVpza1uVpza2uVpfao1sVpfao2s
ѹтѣшамъ, ѹтѣшамь, ѹтѣшамѹтѣшатеѹтѣшавѣѹтѣшатаѹтѣшахъ, ѹтѣшахь, ѹтѣшахѹтѣша
Vpfao3sVpfao1pVpfao2pVpfao3pVpfao1uVpfao2u
ѹтѣшаѹтѣшахомъ, ѹтѣшахомь, ѹтѣшахом, ѹтѣшахмꙑѹтѣшастеѹтѣшашѧ, ѹтѣшашѫ, ѹтѣшаша, ѹтѣшаше, ѹтѣшахѫѹтѣшаховѣѹтѣшаста
Vpfao3uVpfam1sVpfam2sVpfam3sVpfam1pVpfam2p
ѹтѣшастеѹтѣшаахъ, ѹтѣшахъ, ѹтѣшаахь, ѹтѣшахь, ѹтѣшаах, ѹтѣшахѹтѣшааше, ѹтѣшашеѹтѣшааше, ѹтѣшашеѹтѣшаахомъ, ѹтѣшахомъ, ѹтѣшаахомь, ѹтѣшахомь, ѹтѣшаахом, ѹтѣшахомѹтѣшаашете, ѹтѣшашете, ѹтѣшаасте, ѹтѣшасте
Vpfam3pVpfam1uVpfam2uVpfam3u
ѹтѣшаахѫ, ѹтѣшахѫ, ѹтѣшаахѹ, ѹтѣшахѹѹтѣшааховѣ, ѹтѣшаховѣѹтѣшаашета, ѹтѣшашета, ѹтѣшааста, ѹтѣшастаѹтѣшаашете, ѹтѣшашете, ѹтѣшаасте, ѹтѣшасте
ѹтѣшат -ѹтѣшаѭ -ѹтѣшаш несв Утешавам, давам утеха, успокоение аꙁъ ѹбо водоѭ кръштаѭ вꙑ. грѧдетъ же крѣпле мене ... тъ вꙑ крьсттъ дхмь стꙑмь  огнемь ... мънога же  на ѹтѣшаѩ благовѣстъствоваше къ людемь М Лк 3.18А ꙇюде же сѫще съ неѭ въ домѹ. ꙇ ѹтѣшаѭште ѭ. вдѣвъше марѭ ѣко ѩдро въста ꙇ ꙁде. по не дѫ глѭще. ѣко детъ на гробъ. плаетъ сѧ тѹ М Йо 11.31 З А СК нѫ ѹтѣшате себе на въсѣкъ(...) дондеже дъⷩ нарцаетъ сѧ (...) да не ожесттъ сѧ етеръ отъ[...] лъстѫ грѣховноѫ Е 8а 12—13 ѡ вꙿсемь сѫщааго пеальна. пртѣкаѭщааго къ тебѣ. ѹтѣшаеш. сꙑ гі бже стнънꙑ. едноѧдꙑмь твомь сномь СЕ 32а 19—20 попекъ сꙙ о немошт ловѣьстѣ.  о братѣ поболѣвъ. въстав   ѹтѣшааше глагол҄ꙙ. вѣждъ ꙁѣло ꙗко можетъ господь въ пѹстꙑн҄ ѹготоват трепеꙁѫ С 291.22 ѹне естъ обьштеват самѣмъ съ собоѭ  по скрьбѣн семь ... л о нѣхъ кохъ напастехъ мже отълѫꙗетъ с отъ братѧ.  дрѹга дрѹгѹ ѹтѣшат оставлен ЗЛ IIа 7 Прич. сег. деят. като същ. ѹтѣшаѩ м ед [ὁ] παρακαλών Утешител, подкрепа, опора поношеніѣ пріаѣ дша моѣ страсті і жьдахъ же со мъноѭ поскръбітъ і не бѣ. ї ѹтѣшаѭшта і не обрѣтъ СП 68.21 Изч М З А СК Е СП СЕ С ЗЛ Гр παρακαλέω παραμυϑέομαι νουϑετέω εἰμὶ εἰς παραμυϑίαν Нвб утешавам ОА Дюв НГер ЕтМл БТР АР ДА