Исторически речник
пѫть  [+]
NmosNmgsNmdsNmasNmEsNmis
пѫть, пѫтъпѫтпѫтпѫть, пѫтъпѫтпѫтьмь, пѫтьмъ, пѫтемь, пѫтемъ
NmlsNmvsNmopNmgpNmdpNmap
пѫтпѫтпѫтѥ, пѫтьѥпѫт, пѫть, пѫтепѫтьмъ, пѫтьмь, пѫтемъ, пѫтемьпѫт
NmipNmlpNmOuNmGuNmDu
пѫтьм, пѫтъм, пѫтмпѫтьхъ, пѫтьхь, пѫтехъ, пѫтехьпѫтпѫтю, пѫтью, пѫтѹпѫтьма, пѫтъма, пѫтма
пѫть - м 1. Път, място за ходене или пътуване ꙇ се дъва слѣпъца сѣдѧшта пр пѫт. ꙇ слꙑшавъша ѣко съ ммо ходтъ. въꙁъпсте глаголѭшта. помло нꙑ г снѹ двдвъ М Мт 20.30 ЗI А СК ЗП ꙇ пршедъшѹ емѹ св на онъ полъ ... сърѣтете  дъва бѣсъна отъ жал ꙇсходѧща лютѣ ѕѣло. ѣко не можааше нктоже мнѫт пѫтемь тѣмь М Мт 8.28 З А СК мъноѕ же рꙁꙑ своѩ постлаахѫ по пѫт. а дрѹѕ вѣе рѣꙁаахѫ отъ дрѣва. ꙇ постлаахѫ по пѫт М Мк 11.8 З.Срв. Лк 19.36 М З ꙇ ѹꙁьрѣвь смоковьнцѫ еднѫ пр пѫт. прде къ не. ꙇ нъсоже не обрѣте на не М Мт 21.19 ЗI  рее гъ рабѹ. ꙁд на пѫт  халѫгꙑ.  ѹбѣд вьнт М Лк 14.23 З А СК стънѫ ѩ ѣко прахъ прѣдъ ліцемъ вѣтра. ѣко бренье пѫті поглаждѫ ѩ СП 17.43 ꙇ оходѧщхъ нашхъ братъ. на вꙿсѣхъ мѣстѣхъ справ ꙇмъ пѫть. л по ꙁем. л по морю. л по блатомъ. л по рѣкамъ СЕ 18b 5 тъгда же навꙙꙁавъ на вꙑѭ ꙁвѣр. посъла го ꙁаповѣдавъ. н дꙿномѹ ммодѫштхъ пѫтьмь пакост сътвор С 558.15 блаженꙑ же прѣставъ  на пѫт прістѫп къ н҄емѹ С 192.26 въставъ же отъ молтвꙑ.  текъ нѣмь пѫтьмь прѣдъвар цѣсара С 194.5 аште л кто мѣнтъ дѫб малааго манастꙑра. же пр пѫт стъ. то да вѣстъ ꙗкоже то молтвам бꙑстъ блаженааго савꙑ С 301.15 Образно. вьндѣте ѫꙁъкꙑм вратꙑ. ѣко пространа врата  шрокъ пѫть. въводѧ въ пагѹбѫ. ꙇ мъноѕ сѫтъ въходѧщ мъ М Мт 7.13 З А ꙇсе сне двъ. помлѹ нꙑ. ꙇ по вѣрѣ ею отвръꙁе о обѣма. ꙇ подавъ ꙇма пѫть шьствоват вьслѣдь тебе СЕ 33b 17 гостньц хъ слꙑ проповѣдаахѫ. пѫт хъ цѣльбꙑ пѫтьнкомь проповѣдаахѫ С 323.24  о добрѣ пешт сꙙ слѫ раꙁор.  ѹвъства. ꙗже сѫтъ натрѣбьш пѫт ѹеню. ꙁѣло лютѣ прокѹд С 340.1 2. Път, пътуване, ходене ꙇꙁде же съ  ѹенц его. въ вьс кесарѩ флповꙑ. ꙇ на пѫт въпрашааше ѹенкꙑ своѩ глѧ мъ. кого мѧ глѭтъ лвц бꙑт М Мк 8.27 З А СК ꙇ ꙁапрѣт мъ. да ньсоже не вьꙁемлѭтъ на пѫть. тъкмо жеꙁлъ еднъ. н прꙑ н хлѣба М Мк 6.8 З.Срв. Лк 9.3 М З А СК бѣ же тѹ стѹденецъ ѣковль. ꙇс же трѹждъ сѧ отъ пѫт. сѣдѣаше тако на стѹденьц. годна бѣ ѣко шестаа М Йо 4.6 З А  глаголашꙙ мѹ. ꙁд готов сꙙ на пѫть къ цѣсарѹ С 216.13—14  на пѫт ꙗко прѣплѹховѣ їѡрданъ. сърѣтошꙙ на нѣкотор глагол҄ѫште. блюдѣта ꙗко львъ прѣдъ вама стъ С 296.22—23 не ставьꙗѧ пѣсн. нъ прсно ѭ съвръшаѧ. по всемѹ пѫт. радѹꙗше же сꙙ поѧ не хѹжде нежел ддъ С 550.11 мꙑ бо смъ повньн съблаꙁнвъше сꙙ на пѫт. тъ бо не отъпаде С 33.1 3. Път, по който се движи, прониква нещо; проход тꙑ влко ра нꙑнѣ. ꙁаложт вꙿсѧ пѫт недѫгѹ семѹ. нарещ болѣꙁнь ѣже бѫдетъ. въ то врѣмѧ. ходѧщѣ по тѣлес семѹ СЕ 42а 18 отъметаетъ бо т пѫт прѣходънꙑѩ. ꙇ вꙿсѧ стьꙁѧ. ꙇ ꙁатварѣетъ т вꙿсѧ двьр въходънꙑѩ. вꙿсѣлѣетъ же съдраве СЕ 48b 23—24 въꙁбран емѹ вꙿсѣхъ пѫте. сѫщхъ по плът. ꙇ скоꙁѣ мѧса. ꙇ по жламъ. ꙇ по костемъ СЕ 36а 3 прподобхомъ же  мꙑ сꙙ матер ѹбоꙁѣ. не мѫшт гладомь млѣка. нъ въспрꙙтавъшѫ млѣънꙑмъ пѫт С 384.18 таже гда сꙙ сьсꙙде млѣко  осꙑрѣ. ꙁаградтъ пѫть сьсѹ С 312.7 4. Посока, направление на движението сѩ оба на десѧте посъла съ. ꙁаповѣдавъ мъ глѧ. на пѫть ѩꙁкъ не дѣте. ꙇ въ градъ самарѣнъ не вьндѣте М Мт 10.5 З А СК  ѣможе аꙁъ дѫ вѣсте.  пѫть вѣсте М Йо 14.4 З А СК гла емѹ тома г не вѣмь камо деш. ꙇ како пѫтъ можемъ вѣдѣт М Йо 14.5 З А СК отꙿпѹст го пѫтемъ свомъ т благословестввъ С 527.17 он же трѹдьн  дѹшꙙ не мѫште. повѣдаахѫ мѹ бꙑвъше мол҄аахѫ го наставт ї на пѫть С 32.16 5. Прен. Начин на постъпване, средство за постигане на нещо ꙇ аще сѧ тако покаеш. бѫдеш ѧдо свѣтѹ  дьн. тѣм бо пѫтьм бестѹда вьндеш въ породѫ СЕ 70b 20 бже слово велꙇтъ. ꙇ пакꙑ понꙇ пѫтѹ благѹ творітті праведънаа. ꙇбо отъ праведънꙑхъ дѣані ꙁаінаемъ блаженое жтье К 1b 22—23 Напътствие, насока. пѫт твоѩ гі съкаж м. ꙇ стьꙁамъ твомъ наѹ мѧ СЕ 74b 13 Срв. СП24.4 благъ ꙇ правъ гь. сего рад ꙁаконъ дастъ съгрѣшаѭщмъ. на пѫть СЕ 75а 1 Срв. СП24.8 наставтъ кротъкꙑѩ на сѫдъ. ꙇ наѹтъ кротъкꙑѩ пѫтемъ свомъ СЕ 75а 3—4 Срв. СП24.9 прѣжде вꙑкн. т тъгда ѹ.  наанъ рее. мьнѣ порѫ бъ. сѹгѹбь даудовъ пѫть С 361.4 отврьꙁ цръкв правовѣрънꙑхъ.  ѹправтъ т господь пѫть тво прѣдь тобоѭ С 191.30 6. Прен. Начин на живот и действие, житейски път сь бо естъ о немьже естъ псано. се аꙁъ посълѭ анћлъ мо прѣдъ лцемь твомъ. ꙇ ѹготовтъ пѫть тво прѣдъ тобоѭ М Мт 11.10 З, А, СК.Срв. Мк 1.2 М, З, А, СК, Б;Лк 7.27 М З ѹтелю вѣмъ ѣко стненъ ес. пѫт бжю въ істнѫ ѹш. ꙇ н о комьже не родш. не ꙁьрш бо на лце комъ М Мт 22.16 ЗI, А, СК. Срв. Мк 12.14 М, З;Лк 20.21 М З Образно. просвѣтт сѣдѧштѧѩ вь тъмѣ. ꙇ сѣн съмрътьнѣ. направт ногꙑ нашѧ на пѫть мренъ М Лк 1.79 З прде бо оанъ крсттель пѫтемь праведъномъ. ꙇ не ѩсте емѹ вѣрꙑ М Мт 21.32 ЗI тѣснꙑхъ же тѣхъ вратъ. ꙇ скръбънааго пѫт. се сѫтъ дѣла. алъкане жѧдане. ꙁемелѣгане. кланѣне. малосъпане СЕ 69b 21 ꙙда моꙗ. ѧже пакꙑ раждаѭ. доньжде сꙙ обраꙁ хс въ васъ. млад мо подошꙙ по жестокѹ пѫт С 135.2 сходще пѫть διέξοδος τῶν ὁδῶν Кръстопът ꙇдѣте ѹбо на сходшта пѫт. ꙇ елко аште обрѧштете прꙁовѣте на бракъ М Мт 22.9 ЗI, А. Срв. СЕ106b 6—7 непороьнъ пѫть ὁδὸς ἄμωμος Праведен живот; богоугоден начин на съществуване млость і сѫдъ поѭ тебѣ гі. въспоѭ і раꙁѹмѣѭ въ пѫті непороьнѣ. когда прідеші ко мьнѣ СП 100.2 ходѩі по пѫті непороьнѹ сьмі слѹжаше. не жівѣше посрѣдѣ до моего творѩі гръдꙑнѫ СП 100.6 отъходѧще на пѫть [οἱ] ἀποδημοῦντες Тези, които отпътуват; тези, които се отправят на път моⷧ҇ на ѡходѧщѧѩ [!] на пѫть СЕ 18а 10 пѫт сѧ ѩт τῆς ὁδοῦ λαμβάνομαι Тръгна на път, поема по пътя їакѡвъ же мъ сꙙ пѫт ведѫштааго въ мръ. шъстꙗ дръжааше сꙙ.  ѹспѣвъ пѫт  мало съвратвъ сꙙ С 527.22 пѫтьмь т, въ пѫть ходт τῆς ὁδοῦ ἔχομαι, πορεύομαι τὴν ὁδόν, ποιέομαι τὴν ὁδόν, περιπατέω τὴν ὁδόν Пътувам, вървя  молтвѫ прлежꙿнѫ о н҄емь сьтворьше отъпѹстшꙙ. дѫштѹ же мѹ пѫтемь сьрѣте  братъ нѣкꙑ С 524.6  се дьва бѣста оть н҄хъ дѫшта пѫтьмъ вь ть дьнь. въ вьсь сѫштѫѭ далее отъ ерѹсалма. шест десꙙтъ стад. еже мꙙ емꙿмаѹсъ С 471.17 де же цѣсарь пѫтьмь свомꙿ С 195.29 въꙁьмъ же дꙗкъ благословьн отъ епскѹпа.  помолвъ сꙙ дѣаше пѫтьмь С 225.3—4 а(ꙁъ) ꙗнъ попъ пѫтьмь дѫ свѣщцѧ полагаѫ ꙁа своѧ грѣхъ БН н брака творт. н въ пѫтъ ход[...] н кѹпа дѣꙗт. н сватъб н ного нщ[...] не творт Е 20а 7 пѫть протварꙗт ὁδοποιέω Прокарвам, проправям път то ѹбо тъ. не бота сꙙ. пакꙑ  тъ боꙗꙁнь ꙁгонтъ. протварѣѧ пѫть вѣрѣ С 446.12—13 пѫть сътворт ὁδοποιέω Направя, прокарам път поть сътворі прѣдъ німь. ї насаді кореніѣ его і їсплън ꙁемлѫ СП 79.10 Образно. пѫть сътворі стьѕѫ гнѣвѹ своемѹ. не поштѩдѩ отъ съмръті дшѩ іхъ СП 77.50 [толкъ] пѫть въꙁьмат περιοδεύω Грижа се усърдно, полагам усилия кꙿто помьтъ враев трѹждаѭштѹ сꙙ.  толкъ пѫть вьꙁемьѭштѹ ꙗвѣ ѹкажетъ. ꙗко не тъьѭ въ благодѣт. нъ  прѣжде благодѣт. ловѣкꙑ богъ съпасен далъ стъ С 361.5—6 ѹспѣт пѫт διέρχομαι μέρος τι τῆς ὁδοῦ Измина, извървя [определен] път, [определено] разстояние їакѡвъ ... шъстꙗ дръжааше сꙙ.  ѹспѣвъ пѫт  мало съвратвъ сꙙ. обрѣте гробъ ветъхъ подобольнъ пештерѣ С 527.23 ходт въ пѫт πορεύομαι ἐν τῇ ὁδῷ Следвам нечие поведение, вървя по пътя на някого блажен ... не дѣлаѭштеї бо беꙁаконенѣ. въ пѫтехъ его ходшѩ СП 118.3 блаженї. вьс боѩштї сѩ гѣ. ходѩшті въ пѫтехъ его СП 127.1 М З А СК Б ЗП О Е СП СЕ К С Р БН Гр ὁδός πλατεῖα λεωφόρος πορεία ὁδοιπορία στρωτή περιοδεία ὀχετοί πηγή Нвб път ОА ВА АК НТ Дюв НГер ЕтМл БТР АР ДА Срв Горни пот МИ БМС Говедарският пот МИ ГХ,МИМ Балдьовски път МИ ЙЗ,МИПан