Исторически речник
прокаꙁа [+]
| Nfos | Nfgs | Nfds | Nfas | Nfis | Nfls |
| прокаꙁа | прокаꙁꙑ, прокаꙁѫ | прокаꙁѣ | прокаꙁѫ, прокаꙁѹ | прокаꙁоѭ, прокаꙁоѫ, прокаꙁоѧ, прокаꙁою | прокаꙁѣ |
| Nfvs | NfOp | Nfgp | Nfdp | Nfip | Nflp |
| прокаꙁо | прокаꙁꙑ | прокаꙁъ, прокаꙁь | прокаꙁамъ, прокаꙁамь | прокаꙁам | прокаꙁахъ, прокаꙁахь |
| NfOu | NfGu | NfDu | |||
| прокаꙁѣ | прокаꙁѹ | прокаꙁама |
прокаꙁа
-ꙑ
ж
Проказа, тежка кожна заразна болест
простеръ рѫкѫ съ коснѫ глѧ. хощѫ щст сѧ. абе щст сѧ отъ прокаꙁꙑ
М
Мт 8.3
З,
А. Срв.Лк 5.13
М
З
ꙇ рекъшю емѹ. абе отде прокаꙁа отъ него. ꙇ стъ бꙑстъ
М
Мк 1.42
З
А
морѹ прѣштааше ѹтшааше сꙙ. сльнъ дѣломъ словомъ. сь прокаꙁꙑ съвлѣе ꙗкоже сь рꙁꙑ
С
476.15
Изч
М
З
А
С
Гр
λέπρα
Нвб
проказа
ОА
ВА
ЕтМл
БТР
АР
ДА