Исторически речник
ꙁан҄е  
ꙁан҄е съюз 1. Въвежда подчинени обстоятелствени изречения за причина: понеже, защото, затова че, тъй като тогда наѧтъ поност градомъ. вь нхъже бꙑшѧ мъножѣшѧѩ слꙑ мъ. ꙁане не покаашѧ сѧ М Мт 11.20 З слъньцѹ же въсѣвъшю прсвѧде. ꙇ ꙁане не мѣше коренѣ ѹсъше М Мк 4.6 мꙑ любмꙑ. ꙁане онъ прѣжде въꙁлюб насъ Е 37б 6 посъла тъмѫ  мръе. ꙁане прогнѣвашѩ словеса его СП 104.28 ꙇже съгрѣшшѧ къ тебѣ. млоствъ бѫд ꙇмъ. ꙇ намъ грѣшнкомъ. ꙁане нкътоже прѣдъ тобоѭ стъ бѫдетъ СЕ 65b 20 ꙁа то повѣждъ м. ꙿто мало  велко помоват мѣѧ прѣдаш ѹтелꙗ ... ꙁане л недѫгꙑ сътвор т рѣшт. ꙁан҄е л прокаженꙑѧ стт С 411.15 2. Въвежда подчинени обстоятелствени изречения за следствие: затова, поради което ꙇ неістовъство съконъа. ꙁане прѣдастъ. ꙇ повръже ћ҃ съребрьнкъ К 5b 10  аꙁъ надѣахъ сꙙ ꙗко меемъ отъсѣеш м главѫ. ꙁан҄е мол҄ѫ тꙙ повелт то сътворт. да ѹвѣс како крьстꙗн съмрьть прѣобдѣт навъкохомъ. хрстосовꙑ рад любьве С 254.2—3 дхъ стꙑ вьндетъ въ тꙙ  сла вꙑшьнꙗаго обьсѣнтъ тꙙ. ꙁан҄е  раждамо отъ тебѣ сто. нареетъ сꙙ снъ бжї С 10.26 добрѣ. ꙗко не тъьѭ богꙑ прѣобдѣлъ с. нъ  црѣ похѹл. ꙁане сътвор тѫ. да жвѹ т сѫштѹ ꙁвѣрьм плѹшта т ꙁвлѣена бѫдѫтъ С 165.9 с дн [!] на десꙙте страстотрьпьц.  добропобѣдьн мѫенц. трѹдшꙙ сꙙ дож  до коньца хса рад. ꙁан҄е  одѣн бꙑшꙙ свѣтълоѭ одеждеѭ С 271.11 М З А СК Б Е СП СЕ К С Гр ὄ῎τι διό διότι καϑότι ἐπεί ἐπειδή ἀνϑ᾿ ὧν ὅϑεν μήποτε ἐν τῷ + Inf., εἰς τό + Inf., διά + Inf., διὰ τό + Inf., διά + Inf. Нвб зане диал ОА ЕтБАН ДА