Старобългарски речник
поспѣхъ
поспѣхъ -а м Сила, способност же повелѣт тѣлес поспѣхъ творт дѣтемь С 249.24 Изч С Гр ἐνέργεια Нвб Срв [у]спех, поспешение ср остар ЕтМл