Старобългарски речник
ѹжасат сѧ 
ѹжасат сѧ -ѹжасаѭ сѧ -ѹжасаш сѧ несв 1. Ужасявам се, изпадам в ужас, плаша се много ѹслꙑшат же мате бран. ꙇ слꙑшанѣ бран вдте. не ѹжасате сѧ. подобаатъ бо вьсѣмъ бꙑт. нъ не тогда естъ коньна М Мт 24.6 ЗI, А, СК. Срв. Мк 13.7 М З ꙇ поѩтъ петра  ѣкова. і оана съ собоѭ.  наѧтъ ѹжасат сѧ  тѫжт М Мк 14.33 З ѡнъ же рее мъ. не ѹжасате сѧ. ꙇса щете наꙁарѣнна пропѧтааго. въста нѣстъ съде. се мѣсто де бѣ положенъ М Мк 16.6 З А ѡ дѫбе блаженꙑ. гоже цѣсаре ътѫтъ. властеле  вельможꙙ любꙙтъ. мѫж же  женꙑ  въсе стъство.  тварь ловѣьска. стражь матъ гоже бѣс ѹжасаѭтъ сꙙ.  дꙗволъ трепештетъ С 354.8 стꙑ же поѹааше ѧ съ ѹтѣшенмъ. глꙙ. не плштѹте н боте сꙙ ꙙда н ѹжасате. нъ ѹготовате срьдьца ваша творт вол҄ѫ гнѫ С 570.15 2. Смайвам се, учудвам се, удивлявам се ꙇ вьнде къ нмъ вь корабь. ꙇ ѹлеже вѣтръ. ꙇ ѕѣло ꙁлха въ себѣ двлѣахѫ сѧ  ѹжасаахѫ сѧ М Мк 6.51 З ѹенц же ѹжасаахѫ сѧ о словесехъ его. ꙇс же пакꙑ отъвѣштавъ гла мъ ѧда. како не ѹдобь естъ ѹпъваѭштмъ на бгатъство. въ цѣсрстве бже вьнт М Мк 10.24 З ѹжасаахѫ же сѧ вьс. послѹшаѭште его. о раꙁѹмѣ  о отъвѣтѣхъ его М Лк 2.47 З А Б ꙇ ѹжасаахѫ сѧ о ѹен его. ѣко съ властѭ бѣ слово его М Лк 4.32 З А гласа же слꙑшма ѹжасаахѫ сꙙ вьс глагол҄ѫште. отъкѫдѹ гласъ с С 162.22 М З А СК Б С Р Гр ϑροέομαι ϑαμβέομαι ἐκϑαμβέομαι φρίσσω ἐξίσταμαι ἐκπλήσσομαι καταπλήσσομαι πλανάομαι Вж. при ѹжасат Нвб