Старобългарски речник
рѫгат сѧ 
рѫгат сѧ -рѫгаѭ сѧ -рѫгаш сѧ несв Подигравам се, надсмивам се ꙇ поклоньше сѧ на колѣнѹ прѣдъ нмь. рѫгаахѫ сѧ емѹ глѭште. радѹ сѧ цсрю юдескъ М Мт 27.29 З А СК такожде  архере рѫгаѭште сѧ съ кънжънкꙑ. дрѹгъ къ дрѹгѹ глаахѫ М Мк 15.31 З, А, СК. Срв.Мт 27.41 М З А СК емѹже юдѣ поклоншѧ сѧ. рѫгаѭще сѧ  глѭще. радѹ сѧ црю юдѣскъ СЕ 50а 5 въера слѹгꙑ пілатовꙑ рѫгаахѫ сѧ емѹ К 13а 31—32 стꙑ же кононъ въпрашааше хъ рѫгаѧ сѧ. слꙑшасте л ѹбо отъ н҄его гласъ. л дасте мѹ слово С 27.12 М З А СК СП СЕ К С Гр ἐμπαίζω παίζω χλευάζω καταγελάω μυκτερίζω σχετλιάζω Нвб ръгая ’ругая’ диал НГер Срв ругая, ругая се