Старобългарски речник
роса 
роса -ꙑ ж Роса, влага съходѩштї на ометꙑ рꙁꙑ его. ѣко роса еръмѹнѣ съходѩштіѣ на горꙑ сонѩ СП 132.3 Срв. СЕ9а 12 въшъдъшѹ же мѹ въ сковрадѫ. прде съ небесе роса С 158.2 Образно. дн҄есъ. нбо просвѣщаемо. посꙑлаетъ на ꙁемⷧѭ росѫ СЕ 1b 20 д къ въторѹѹмѹ небес ꙁемьнѹѹмѹ. д къ пространѹѹмѹ облакѹ. вьꙁвѣст  мого пршьствꙗ росѫ ... д къ стѣ невѣстѣ С 248.6 Изч СП СЕ С Гр δρόσος ὄμβρος Нвб роса ОА ВА АК НТ Дюв НГер ЕтБАН ЕтМл БТР АР ДА Срв Росица МИ Мл,МНСрМ Росен МИ Росеново МИ Росина МИ Росица МИ СНМБ