Старобългарски речник
прѣжденареенъ 
прѣжденареенъ -ꙑ прич прил Горепосочен, гореспоменат же аб пршедъ. въ прѣжденареенꙑ градъ срѣмъ. по божю нарееню постав мъ цѣсарꙗ С 196.28—29 въста на н҄ь. хотꙙ прогнат отъ прѣжденареенааго мѣста С 514.22— 23 обратвъ сꙙ рабжї  накꙑнѫвъ прѣжде нареенѹѹмꙋ уподꙗкѹ іѡанꙿнѹ С 554.29 С Гр προλεχϑείς προειρημένος προρρηϑείς Вж. при прѣждереенъ Нвб