Старобългарски речник
прраꙁт сѧ 
прраꙁт сѧ -прражѫ сѧ -прраꙁш сѧ св Устремя се, напра, блъсна се подобенъ естъ лвкѹ. съꙁъдавъшѹ храмнѫ на ꙁем беꙁ (о)снованѣ. еже прраꙁ сѧ рѣка.  абе раꙁор сѧ М Лк 6.49 Изч М З Гр προσρήγνυμι Нвб Ø