Старобългарски речник
правовѣрь 
правовѣрь -ꙗ ср Правилна вяра, правоверие бже творье ... селѧ вь нхъ вꙿсѣко правовѣре СЕ 44b 17 трѹдꙑ же  гон҄енꙗ  бѣдꙑ. ѧже подъѧ ꙁа правовѣр С 302.6 Изч СЕ С Гр ἡ ὀρϑόδοξος πίστις правовѣр правовѣре Нвб правоверие ОА ВА ЕтМл