Старобългарски речник
посмьꙗт сѧ 
посмьꙗт сѧ -посмѣѭ сѧ -посмѣш сѧ св Надсмея се над някого или за нещо, присмея се жвъ на б҇схъ посмѣетъ сѩ емѹ СП 2.4 ні посмѣѭтъ мі сѩ враѕ моі СП 24.2 Срв. СЕ74b 10 гь же посмѣетъ сѩ емѹ СП 36.13  тꙑ гі посмѣеші сѩ імъ СП 58.9 ꙗко посмѣѭште сꙙ  порадѹѭште сꙙ. гр мнте тѣхъ погрѣшен С 126.9 кꙑмъ ѹбо посмѣѭтъ сꙙ ждове С 126.26 врѣмꙙ плакат сꙙ грѣха.  врѣмꙙ смꙗт сꙙ съпасеню смꙗт сꙙ а не посмꙗт сꙙ С 356.20 къгда же л посмѣтъ сꙙ. ꙗкоже стъ лѣпо жтїскꙑмъ потрѣбамъ С 447.18 Изч СП СЕ С Гр ἐκγελάω καταγελάω ἐπιγελάω посмꙗт сѧ Нвб Срв посмея се ОА НТ Дюв НГер ЕтМл БТР АР ДА