Старобългарски речник
пожалт с 
пожалт с -пожалѭ с -пожалш с св Натъжа се, опечаля се, нажаля се тꙑ же с пожал мꙿже послѣжде въꙁъванъ с С 16.3 то слꙑшавъ не раꙁгнѣва сꙙ. не пожал с не отъстѫп С 364.2 Изч С Гр λυπέομαι ἀφηνιάζω Нвб пожаля се остар ВА Срв пожаля ОА АК НТ Дюв НГер ЕтМл БТР АР ДА