Старобългарски речник
неосѫжденьнъ 
неосѫжденьнъ -ꙑ прил Неосъден, неосъждан, невинен ꙇ ѣко на ꙁем въ цркв твое. слѹгѫ ѹстролъ  бѣ. прѣдъ аћлꙑ же. твоѭ славѫ. неосѫжденꙿна. прм СЕ 58b 1 Изч СЕ Калка от гр ἀκατάκριτος Нвб Срв неосъждан ОА