Старобългарски речник
напаст 
напаст -нападѫ -нападеш св 1. Връхлетя, втурна се със сила ꙇ сънде дождъ  прдѫ рѣкꙑ.  вьꙁвѣашѧ в(р)ѣтр. ꙇ нападѫ на храмнѫ тѫ.  не паде сѧ основана бо бѣ на камене М Мт 7.25 З А 2. Втурна се да прегърна, притисна някого нападъ же тъ тако на пръс свꙑ гла емѹ г кто естъ М Йо 13.25 З ꙇ въставъ де къ отцю своемѹ. еще же емѹ далее сѫштю. ѹꙁьрѣ  отецъ его.  млъ емѹ бꙑстъ. ꙇ текъ нападе на вꙑѭ его  облобꙑꙁа  М Лк 15.20 З А СК онъ же прблжвъ сꙙ къ н҄імъ. нападе на н҄ꙙ помь ѧ  глагол҄ꙙ. то се сътворсте. оставвъше мꙙ доселѣ а аꙁъ ождаѭ васъ С 32.10 3. Прен. За страх, боязън и под. — обхвана някого ꙇ съмѧте сѧ ꙁахарѣ вдѣвъ. ꙇ страхъ нападе на нь М Лк 1.12 З А срдце мое съмѩте сѩ во мнѣ.  страхъ съмрьтьнꙑі нападе на мѩ СП 54.5  їсповѣдашꙙ вьса вьсѣмъ же сꙙ сълѹ мъ. ꙗкоже многѹ страхѹ напаст на вьсѣхъ слꙑшꙙштхъ С 40.3 М З А СК СП С Гр προσπίπτω ἐπιτίϑεμαι ἀναπίπτω ἐπιπίπτω ἐπιφέρομαι πίπτω ἐπαρτάομαι Нвб нападна, нападам ОА ВА АК НТ Дюв НГер ЕтМл БТР АР ДА