Старобългарски речник
мꙑ 
мꙑ местоим лич мн Ние рее же петръ се мꙑ оставхомъ въсѣ. ꙇ по тебѣ домъ М Лк 18.28 З ꙇ отъпо(у)ст намъ длъгꙑ нашѧ. ѣко  мꙑ отъпѹштаемъ длъжънкомъ нашмъ М Мт 6.12 З А СК  нꙑ раꙁѹмѣхомъ. любъве ѫже матъ бъ в насъ Е 37а 10 славꙑ раді імені твоего гі іꙁбав нꙑ СП 78.9 послѹша насъ молѧщхъ сѧ тебѣ СЕ 63b 26 алеѯандръ ... рее. послѹша насъ піон С 130.7 дадте намъ отъ масла вашего С 372.24 како л съповѣдѣ ѧже пр насъ вѣньцꙙ сплете себѣ сльꙁънꙑмъ тоенмъ С 274.16 вѣрꙋвѣ бо богѹ ꙗко побѣжденъ бѫдеш нам рабꙑ го С 181.20 М З А СК Б ЗП О У Е СП СС СЕ ТФ К С Р ЗЛ Х МЛ ТН Гр ἡμεῖς мъ нꙑ Нвб ми, мие ’ние’ диал ВА НГер ЕтМл ДА