Старобългарски речник
лшат сѧ 
лшат сѧ -лшаѭ сѧ -лшаш сѧ несв Търпя лишение, лишавам се. б ҇ⷭꙑ гладъ крѣпокъ на странѣ то.  тъ наѧтъ лішаті сѧ А Лк 15.14 СК Изч А СК Гр ὑστερέομαι лішат сѧ Нвб лишавам [се] несв лиша [се] св ОА ВА Дюв НГер ЕтМл БТР АР