Старобългарски речник
когда 
когда нареч съюз I. нареч 1. Кога въпрошенъ же бꙑвъ отъ фарсѣ. когда прдетъ цсрстве бже М Лк 17.20 З ѹтелю когда сѣмо прде М Йо 6.25 З A враѕі моі рѣшѩ ꙁълаѣ мнѣ. когда ѹмъретъ і погꙑбнетъ імѩ его СП 40.6 ї бѹі когда ѹмѫдріте сѩ СП 93.8 къгда вьскрꙿснетъ. къгда вьꙁдетъ  къ богѹ въꙁвраттъ сꙙ С 470.22,23 2. Някога, понякога аште же сꙙ сълѹааше къгда дѫштѹ мѹ въ градꙑ съ въꙁъвавъшмъ го въ домꙑ своѧ С 207.8 гда кто  работаѧ радѹтъ сꙙ. къгда бо ꙗкоже стъ подоба С 447.16 II. Като съюз. Въвежда подчинени допълнителни косвеновъпросителни изречения: кога блюдѣте сѧ  молте сѧ. не вѣсте бо когда врѣмѧ бѫдетъ М Мк 13.33 З како бо вѣдѣѣше къгда ѹмрѣ лаꙁаръ C 315.12 да когда μήποτε Да не би [да], та да [не], да не би някога [да], че никога [да не], за да [не] ꙇ о сво съмѣжшѧ. еда когда ѹꙁьрѧтъ ома M Мт 13.15, З ꙇ не раꙁѹмѣваѭтъ. еда когда обратѧтъ сѧ  отъпѹстѧтъ сѧ мъ грѣс. M Мк 4.12 вьнемлѣте же себѣ еда когда отѧжаѭтъ срдца ваша M Лк 21.34 З А СК прімѣте накаꙁанье, еда когъда прогнѣваетъ сѩ гь СП 2.12 еда когда реетъ врагь моі ѹкрѣпіхь сѩ на нъ СП 12.5 Срв. СЕ74а 2 не ѹбіхъ егда (вм. еда, Север., с. 72, бел.под линия) когда ꙁабѫдѫтъ ꙁаконъ твоі СП 58.12 да не когда μήποτε Та да не би [да], та никога, та да не ꙇ на рѫкахъ въꙁъмѫтъ тѧ. да не когда прѣтъкнеш о камен(!). ногѫ своѫ З Мт 4.6 СК лше намъ внма(т сл)ꙑшанемъ да (не к)о(гд)а оⷮпа(де)мъ Е 8б 17 М З А СК Е СП СЕ К С ЗЛ Гр πότε ποτέ къгда когъда кьгда Нвб когда диал ОА ДА кога, коги диал ОА АК Дюв НГер МлБТР ЕтМл БТР АР ДА Срв когато