Старобългарски речник
брѣмѧ 
брѣмѧ -брѣмене ср 1. Товар събраѭтъ же брѣмена тѧжъка  не ѹдобь носма. ꙇ въꙁлагаѭтъ на плешта лвска М Мт 23.4 ЗI А ꙇго бо мое благо  брѣмѧ мое легъко естъ М Мт 11.30 З,А, СК. Срв. СЕ 85b 18 СЕ89b 19 аште вдш осла врага твого падъша подъ брѣменемъ не мнѹ С 126.17 нашꙙ дѹшꙙ. тꙙжькѫѭ пльть. акꙑ велко брѣмꙙ съвръгъша. ѹдобь перѫтъ къ творьцѹ С 390.10 Образно. егда вьꙁіде отъ ꙁемлѩ ег҄ѹпьтьскꙑ. ѩꙁꙑка егоже не ꙁна ѹслꙑша і. отъѩтъ отъ брѣменъ хрібетъ іхъ. рѫцѣ его въ коші поработасте СП 80.7 2. Прен. Бреме, гнет блаженъ къ ꙇже р(а)ꙁвръжетъ брѣмѧ грѣ(..) Р VI 1.3 М З А СК СП СЕ С Р Гр φορτίον φόρτος γόμος τὸ ἀγώγιμον ἄρσις брѣмꙙ Нвб бреме ОА ВА Бот Дюв НГер МлБТР ЕтМл ЕтБАН БТР РБЕ ДА бремя ВА