Исторически речник
клисарь  [+]
NmosNmgsNmdsNmasNmEsNmis
клисарь, клисаръклисарꙗ, клисарѣ, клисараклисарю, клисарѹклисарь, клисаръклисарꙗ, клисарѣ, клисараклисаремь, клисаремъ
NmlsNmvsNmopNmgpNmdpNmap
клисарклисарюклисаре, клисарклисарь, клисаръклисаремъ, клисаремь, клисарьмъ, клисарьмьклисарѧ, клисаре
NmipNmlpNmOuNmGuNmDu
клисар, клисарꙑклисархъ, клисархьклисарꙗ, клисарѣклисарю, клисарѹклисарема
клисарь --ꙗ м . Клисар, прислужник в църквата. и па́кь не смѣа́: ами́ се па́къ врьнъ́ на Iгꙋ́мена, и Iгꙋ́мѣнь Като́ чю́ това́. Станъ́, и пойде́ ꙋ црквата съсⸯ клиса́ратого . и видѣ́ и то́й хꙋ́бѣве че ѥ́ и́стина, Ка́кь лежи́ ѻ́нꙗ мо́мⸯкь насрѣⷣ ́црквата: има и Ка́мень приве́зань на шḯѧта. и почю́кна Тр.дам., 194 Исписахь сію книжицꙋ ꙋ градъ Паꙁарџикъ при питропа папа Павла и клисарь Мартина ҂Ꙁ҇С҇П҇Ѕ҇ ҂А҇Ѱ҇О҇И҇. Ермонахь Ѳеофанъ Рилски непотрѣбенъ Бел 511 Тр.дам Бел