Исторически речник
съдравь  [+]
NnOsNngsNndsNnisNnlsNnOp
съдравь, съдравсъдравьꙗ, съдравꙗ, съдравасъдравью, съдравю, съдравѹсъдравьмь, съдравмь, съдравьмъ, съдравмъсъдравь, съдрав, съдрав-
NngpNndpNnipNnlpNnOuNnGu
------
NnDu
-
съдравь -ꙗ ср 1. Здраве, нормално състояние на тялото без болести и недъзи гі бже слъ. посѣт братѩ нашеѩ ... ꙇ дажд ꙇмъ ꙇцѣлене. отъ тебе. ꙇ съдраве. ꙇꙁбав ѩ отъ вꙿсеѩ болѣꙁн. ꙇ недѫга дшевъна  тѣлесъна СЕ 26b 1 дажд рабѹ твоемѹ семѹ. съдраве. отъ недѫга сего. свободт  СЕ 26b 23 тꙑ влко ра нꙑнѣ. прѣсѫт ꙇстоьнкъ кръв сеѩ. ꙇ побѣд вꙿсѭ слѫ болѣꙁньнѫѭ. ꙇ дажд рабѹ твоемѹ съдраве СЕ 29b 5 сълож ранѫ сѭ съ тѣлес его. ꙇ сплън  съдравѣ СЕ 30b 5 прꙁьр на раба твоего сего ... просѧща цѣльве отъ тебе. съдравѣ же  жвота. ѣко тꙑ ес цѣльба наша. ꙇ волѣ твоѣ съдраве наше СЕ 41а 23, 25  коѧжде болѣꙁн. съдрав съкаꙁаѧ глаголааше. ꙗко же ꙁа ха трѹдт сꙙ. пае же же ꙁа н҄ь ѹмьрѣт С 98.29 2. Душевна чистота, безгреховност не бран҄ѫ сего. нъ ѹѫ лхо мѣрꙑ не бꙑт.  многѫѭ пштѫ отъврѣшт. да не мѣрѫ прѣмнѹѭште. погѹбмъ дѹшевьнаго съдравꙗ С 494.29 прѩт съдравь Оздравея, стана здрав въꙁꙿдвгн ꙇ нꙑнѣ. отъ ложа немощьнааго брата нашего. ꙇꙁвол дат емѹ. прѩт съдраве СЕ 39b 19 СЕ С ЗЛ Гр ὑγίεια εὐρωστία ὁλοκληρία съдрав съдраве Нвб Срв здравие остар ВА АК ЕтМл ДА здраве ОА ВА НТ НГер ЕтМл БТР АР ДА