Исторически речник
народъ  [+]
NmosNmgsNmdsNmasNmEsNmis
народъ, народьнароданародѹ, народовнародъ, народьнароданародомь, народомъ
NmlsNmvsNmopNmgpNmdpNmap
народѣнароденарод, народовенародъ, народь, народовъ, народовьнародомъ, народомь, народовомъ, народовомьнародꙑ, народовꙑ
NmipNmlpNmOuNmGuNmDu
народꙑ, народовꙑ, народъмнародѣхъ, народѣхь, народохъ, народохь, народовохъ, народовохьнароданародѹнародома
народъ м 1. събир само ед Много хора, народ, тълпа ꙇ прщедъ съ въ домъ кънѧжь. ꙇ вдѣвъ сопьцѧ  народъ млъвѧщъ гла мъ М Мт 9.23 З А СК ꙇс же прꙁъвавъ ѹенкꙑ своѩ рее мъ. млосрдѹѭ о народѣ. ѣко юже тр дьн прсѣдѧтъ мьнѣ. ꙇ не мѫтъ есо ѣст М Мт 15.32 З ꙇсъ же отде съ ѹенкꙑ свом къ морю. ꙇ мъногъ народъ от галлеѩ по немъ де. ꙇ отъ юдеѩ. ꙇ от лма. ꙇ отъ дѹмѣѩ. ꙇ съ оного полѹ оръдана М Мк 3.7 З ꙇ пакꙑ наѧтъ пр мор ѹт. ꙇ събра сѧ къ немѹ народъ мъногъ ...  вьсъ народъ бѣщѧ пр мор на ꙁем М Мк 4.1 вдѣвъ же съ ѣко сърштетъ сѧ народъ ꙁапрѣт дхѹ нестѹ(ѹ)мѹ глѧ емѹ М Мк 9.25 З А СК Б ꙇ сѣдъ съ прѣмо гаꙁофлакеов. вдѣаше како народъ мететъ мѣдь вь гаꙁофлакѭ М Мк 12.41 З ꙇ молшѧ  вьсъ народъ област гадарнъскꙑѩ отт отъ нхъ М Лк 8.37 З о нхъже сънемъшемъ(шемъ) сѧ тъмамъ народа. ѣко попраахѫ дрѹгъ дрѹга. наѧтъ глат къ ѹенкомъ свомъ М Лк 12.1 З съ на онъ полъ морѣ  по немъ дѣаше народъ мъногъ. ѣко вдѣахѫ ꙁнаменѣ ѣже творѣше на недѫжънꙑхъ М Йо 6.2 З прѣхождааше тварь ... кланѣаше сѫ емѹ ба не могꙑ обрѣсті. его же вьсеѩ тварі народъ проповѣдаетъ ... о едіномь бꙁѣ К 10а 24 пршедъшѹ же народѹ къ немѹ. вьс двлѣхѫ сꙙ вдꙙште дѫба С 18.15 он же мотꙑкꙑ  рꙑла вьꙁемъше копашꙙ.  обрѣтъше мошт ...  вънесошꙙ вь црькве тѹ сѫштаѧ вьс. многѹ же народꙋ сътекъшѹ сꙙ.  мꙑслꙙштемь въсꙿхватт правьднка мошт С 219.11 2. Хората, людете, човеците егда съконьа съ вьсѣ словеса с. двлѣхѫ сѧ народ о ѹен его М Мт 7.28 З А СК ꙇ ꙁгънанѹ бѣсѹ прогла нѣмꙑ. ꙇ двшѧ сѧ народ М Мт 9.33 З А СК ꙇ повелѣвъ народомъ вьꙁлещ на трѣвѣ ꙇ премъ пѧть хлѣбъ  дьвѣ рꙑбѣ ... ꙇ прѣломъ хлѣбꙑ дастъ ѹенкомъ. ѹенц же народомъ М Мт 14.19 З, А, СК. Срв.Мт 15.35 М, З, А, СК;Мк 8.6 М З ꙇ прстѫпшѧ къ немѹ народ мъ(но)ꙁ. ꙇмѫще съ собоѭ хромꙑ. нѣмꙑ  слѣпꙑ  бѣсънꙑ. ꙇ нꙑ мъногꙑ М Мт 15.30 З мъножѣше же народ. постълашѧ рꙁꙑ своѩ по пѫт М Мт 21.8 ЗI А СК народ же ходѧште прѣдъ нмъ. ꙇ вь слѣдъ ... ꙁъваахѫ глѭште М Мт 21.9 ЗI народ же глаахѫ ѣко сь есть с пророкъ М Мт 21.11 ЗI СК рее съ. къто естъ коснѫвꙑ сѧ мьнѣ ... рее петръ ... наставъне народ ѹтѣштаѭтъ тѧ  гнетѫтъ ꙇ глеш къто естъ коснѫвꙑ сѧ мьнѣ М Лк 8.45 З А СК ꙇ по немь ꙇдошѧ народ мноѕ. отъ галлеѩ ꙇ декаполѣа. ꙇ отъ ꙇлма ꙇ юдеѩ. ꙇ съ оного полѹ ꙇордан З Мт 4.25 А СК паула  улꙗнѭ. она же дѫшта благословьꙗста бога ... слꙑшаахѫ ю народ отъдалее стоѧште С 6.3 облаьцъ малъ ꙗв сѧ ...  бꙑстъ множьство водꙿ ...  пшꙙ народ.  насꙑтшꙙ сꙙ водъ  прославшꙙ ба С 568.19 съ вьсѣмь народомь παμπληϑεί Заедно с всички, с целия народ въꙁъпшꙙ же съ всѣмь народомь глѭште. въꙁьм сего. отъпѹст же намъ вараавѫ З Лк 23.8 въ народѣ, прѣдъ народомь δημοσίᾳ Пред народа, публично бꙑвъшѹ же таковѹѹмѹ дьн. вь ньже прѣдъсѣдъ анѳупатъ въ народѣ. повелѣ првест рабꙑ хсовꙑ на сѫдште С 99.4 сне сотоннъ. обьштьне нестꙑхъ бѣсовъ. бѣсънꙑ пьсе. кръвопвꙑ ꙁмю ... сверѣпѣ ꙁвѣр. не стꙑдш л сꙙ жърꙙ каменю прѣдъ народомъ прѣдъ толкомъ множъствомъ С 115.30 сокаѧ стѣшѧ ... ꙗко въ дворѣхъ ꙁакалаѭтъ стѣ на сьнѣден ловѣкомъ. а не бѣсомъ ... жърѫште прѣдъ народомъ. не срамьꙗте сꙙ С 116.6—7 отъшъдъшѹ же народѹ  кнꙙꙁѹ. нетрьпꙙшѹ же срама. повелѣ свꙙтааго вест на сѫдште. да прѣдъ народомъ въпрашатъ го С 230.28—29 божь народ ϑεόδημος Название на ангелските чинове в небесната йерархия деже їѡсфъ  нкодмъ не тѹ л сьнꙙшꙙ сꙙ.  вьс бож аггелъ народ.  вараѭтъ херовмъ С 458.12 М З А СК Б У СЕ К С Гр ὄχλος δῆμος πλῆϑος λαός κόσμος Нвб народ ОА ВА АК НТ Дюв НГер ЕтМл БТР АР ДА