Исторически речник
въвест  [+]
VpgVpfar1sVpfar2sVpfar3sVpfar1pVpfar2p
въвествъведѫ, въведѹвъведешвъведетъ, въведеть, въведетвъведемъ, въведемь, въведем, въведемовъведете
Vpfar3pVpfar1uVpfar2uVpfar3uVpza2sVpza3s
въведѫтъ, въведѹтъ, въведѫть, въведѹть, въведѫт, въведѹтвъведевѣвъведетавъведетевъведвъвед
Vpza1pVpza2pVpza1uVpza2uVpfao1sVpfao2s
въведѣмъ, въведѣмь, въведѣмвъведѣтевъведѣвѣвъведѣтавъвѣсъ, въведохъ, въвѣсь, въведохь, въведохвъведе
Vpfao3sVpfao1pVpfao2pVpfao3pVpfao1uVpfao2u
въведевъвѣсомъ, въведохомъ, въвѣсомь, въведохомь, въведохом, въведохмꙑвъвѣсте, въведостевъвѣсѧ, въведошѧ, въведошѫ, въведоша, въведоше, въведохѫвъвѣсовѣ, въведоховѣвъвѣста, въведоста
Vpfao3uVpfam1sVpfam2sVpfam3sVpfam1pVpfam2p
въвѣсте, въведостевъведѣахъ, въведѣхъ, въведѣахь, въведѣхь, въведѣах, въведѣх, въведѧхъ, въведѧхь, въведѧхвъведѣаше, въведѣше, въведѧшевъведѣаше, въведѣше, въведѧшевъведѣахомъ, въведѣхомъ, въведѣахомь, въведѣхомь, въведѣахом, въведѣхом, въведѧхомъ, въведѧхомь, въведѧхомвъведѣашете, въведѣшете, въведѣасте, въведѣсте, въведѧсте
Vpfam3pVpfam1uVpfam2uVpfam3u
въведѣахѫ, въведѣхѫ, въведѣахѹ, въведѣхѹ, въведѧхѹвъведѣаховѣ, въведѣховѣ, въведѧховѣвъведѣашета, въведѣшета, въведѣаста, въведѣста, въведѧставъведѣашете, въведѣшете, въведѣасте, въведѣсте, въведѧсте
въвест -въведѫ -въведеш св 1. Въведа, заведа вътре, във вътрешността на нещо ꙇ прде дхмъ въ црквь. ꙇ егда вьвѣсте родтелѣ отроѧ са. сътворт ма по обꙑаѭ М Лк 2.27 З Б  въвѣсте мѩ въ горѫ стѫѭ твоѭ  вь села твоѣ СП 42.3 вьвед раба твоего сего въ дховънꙑ дворꙑ СЕ 100b 16 въведъше же ѧ нагꙑ. поставшꙙ посрѣдѣ еꙁера С 76.12 ѧ  ꙁа рѫкѫ.  вьведꙑ  вь клѣть своѭ глагола С 121.30 вьведе  кь себѣ С 170.30 пакꙑ хотѣ раꙁбонка вьвест въ породѫ С 308.20 рѫкоѭ помъ. вьведе въ сво хлѣвъ къ ꙗслемъ С 566.14 аште бо аꙁъ да не вьведѫ. прѣбѫдѫтъ двьр ꙁатворенꙑ С 438.8 2. Пропусна, поканя, дам възможност на някого да влезе някъде ꙁд ѩдро на распѫтѣ ...  бѣдънꙑѩ  хромꙑѩ  слѣпꙑѩ въвед сѣмо М Лк 14.21 З А СК ѹенкъ тъ ... рее двьрьнц. ꙇ въведе петра З Йо 18.16А страненъ бѣхъ  не въвѣсте мене М Мт 25.43 З А тлькнѫвъш въ двьр молꙗаше го вьвест ѭ С 515.9 3. Въведа, принудя някого да влезе някъде въведе нꙑ вь сѣтъ СП 65.11  повелѣшꙙ съ ꙗростѭ въвест стааго їѡнѫ дного С 258.23 Прен.Въведа, вкарам [в грях, беда и под.]. ꙇ не вьвед насъ въ скѹшене М Лк 11.4 З СК ꙇ не вьвед насъ въ напасть М Мт 6.13 З А СК 4. Приведа, дам за пример, припомня благоврѣменьно ѹбо намъ. вьвест покааню ѹтелꙗ. блѫднцѫ онѫ. ꙗже обꙙ стѣ ноꙁѣ владꙑцѣ хѹ С 390.14—15 воле же ѹбо посрѣдѣ хъ вьведъша памꙙть на обьштѫ польꙁѫ. отъ н҄хъ прѣстоѧштїхъ състромь С 83.3 5. Прен. Наложа, внеса, въведа ꙇ страсть въведе ісцѣленье. наслѣдованье страсті К 10а 40 освѣттъ тъмьнꙑѧ. ѹпраꙁнтъ капштемъ прѣльштен.  въ того мѣсто вьвест богопоꙁнан съпасьно освꙙтт мръ С 329.18 М З А СК Б СП СЕ К С Р Гр εἰσάγω ἄγω συνάγω ἀντεισάγω εἰσφέρω βάλλω ἐμβάλλω φέρω ἀνάγω δέχομαι εἰσδέχομαι εἰσέρχομαι вьвест Нвб въведа ОА ВА АК Бот НТ Дюв НГер МлБТР ЕтБАН БТР АР РБЕ ДА