Исторически речник
бъдѣнь  [+]
NnOsNngsNndsNnisNnlsNnOp
бъдѣн, бъдѣньбъдѣнꙗ, бъдѣна, бъдѣньꙗбъдѣню, бъдѣнѹ, бъдѣньюбъдѣнмь, бъдѣньмь, бъдѣнмъ, бъдѣньмъ, бъдѣнмь, бъдѣнмъбъдѣн, бъдѣнь, бъдѣнбъдѣнꙗ, бъдѣна, бъдѣньꙗ
NngpNndpNnipNnlpNnOuNnGu
бъдѣн, бъдѣнь, бъдѣнебъдѣнмъ, бъдѣньмъ, бъдѣнмь, бъдѣньмь, бъдѣнмъ, бъдѣнмь, бъдѣномъ, бъдѣнамъбъдѣн, бъдѣнь, бъдѣн, бъдѣнмбъдѣнхъ, бъдѣньхъ, бъдѣнхь, бъдѣньхь, бъдѣнхъ, бъдѣнхьбъдѣн, бъдѣньбъдѣню, бъдѣнѹ, бъдѣнью
NnDu
бъдѣнма, бъдѣньма, бъдѣнма, бъдѣнма
бъдѣнь -ꙗ ср Бдение, бодърстване въорѫж сѧ вѣроѭ. ꙇ прѣпоѣш сѧ твръдѭ. постомь  бьдѣнемь. побѣдт врага СЕ 84a 24 обраꙁъ бѫд емѹ. во вꙿсѣко добродѣѣне. въ съмѣрене. въ кротость. въ молтвѫ ... вь бьдѣне СЕ 82b 22 ненавдѧ ка дьѣволъ. аще нареетꙿ сѧ съборъ какъ то мꙿноꙃ съберѫтꙿ сѧ. а егда повѣстꙿ сѧ постъ л бьдѣнье Р II 4.37 Спазване, съблюдаване на нещо. въꙁдръжан же беꙁꙿ бьдѣнꙗ стотꙑ.  сьмѣренꙗ ѹправт сѧ не можетъ С 279.24 Изч СЕ С Р Гр ἀγρυπνία εὐγρηγόρησις бьдѣнье бьдѣн Нвб бдение ОА ВА Бот НГер МлБТР ЕтМл ЕтБАН БТР АР РБЕ